Историја мобилне роботике

Крајем 1960-их, Сједињене Државе и Совјетски Савез развили су и применили мобилне роботе да заврше програм истраживања Месеца. Амерички експлорер 3, са својим манипулатором контролисаним даљинским управљањем на земљи, завршио је копање ровова на Месецу и обављао друге задатке. Совјетски Лунаман 20 слетео је на месечеву површину без посаде, манипулатори су бушили камење на површини Месеца, утоварили узорке земље и стена у контејнере за опоравак и послали их назад на Земљу. Почетком 1970-их, Универзитет Васеда у Јапану развио је двоножног ходајућег робота са хуманоидном функцијом. Да би се задовољиле потребе коришћења атомске енергије и развоја океана, роботи за екстремне операције и подводни роботи се такође брзо развијају.
Истраживачки садржаји мобилних робота су такође веома различити у зависности од различитих окружења апликација и мобилних режима. Њихове заједничке основне технологије укључују сензорску технологију, мобилну технологију, манипулатор, контролну технологију, вештачку интелигенцију и тако даље. Има визуелне сензоре, слушне сензоре и тактилне сензоре који су еквивалентни људским очима, ушима и кожи. Мобилни механизам има тип точкова (као што је тип са четири точка, тип са два точка, омнидирекциони тип, тип гусеничара), тип стопала (као што је 6- стопало, 4- стопало, 2- стопала), мешовити тип (са точковима и стопалима), специјални тип (као што је тип Адсорпције, орбитални тип, тип змије) и други типови. Точкови су погодни за равне путеве, а покретни механизам ножног типа је погодан за планинска подручја и неравне средине. Начин контроле мобилних робота се развио од даљинског управљања и надгледања до аутономне контроле, а за развој аутономних мобилних робота коришћене су технологије вештачке интелигенције као што су машински вид, решавање проблема и експертски системи.