Фазе развоја робота

Прва генерација робота:роботи за наставу и репродукцију. Године 1947, у циљу руковања и обраде нуклеарног горива, Национална лабораторија Оак Риџ развила је првог робота на свету на даљинско управљање. Године 1962. Сједињене Државе су успешно развиле ПУМА робота за учење и репродукцију опште намене. Овај робот контролише машину са више степена слободе преко рачунара, складишти програме и информације кроз наставу, чита информације током рада, а затим издаје упутства. На овај начин, робот може више пута да репродукује ову акцију према резултатима које су људи научили у то време. На пример, робот за тачкасто заваривање аутомобила, све док је учио процес тачкастог заваривања, увек ће понављати ову врсту посла.
Друга генерација робота:сензорни роботи. Наставни робот за репродукцију нема перцепцију спољашњег окружења, величину радне силе, постојање радног предмета, да ли је заваривање добро или лоше, не зна. Стога су крајем 1970-их људи почели да проучавају другу генерацију робота који се називају сензорни роботи. Ова врста робота има чуло слично људском у одређеним функцијама, као што су сила, додир, клизање, вид, слух, итд. Преко осећања може да осети и препозна облик, величину и боју радног предмета.
Трећа генерација робота:интелигентни роботи. Роботи измишљени од 1990-их. Ова врста робота има низ сензора, који могу да врше сложено логичко расуђивање, просуђивање и доношење одлука и самостално одређују сопствено понашање у променљивом унутрашњем стању и спољашњем окружењу.